Пређи на садржај

Михаил Ломоносов

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаил Ломоносов
Лични подаци
Пуно имеМихаил Васиљевич Ломоносов
Датум рођења(1711-11-19)19. новембар 1711.
Место рођењаДенисовка, Русија
Датум смрти15. април 1765.(1765-04-15) (53 год.)
Место смртиСанкт Петербург, Русија
ОбразовањеДржавни универзитет у Санкт Петербургу, Универзитет у Марбургу, Slavic Greek Latin Academy

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов;[1] Денисовка, 19. новембар 1711 — Санкт Петербург, 15. април 1765) је био руски полихистор. Ломоносов је дао доприносе на пољима књижевности, образовања, физике, астрономије, хемије и геологије.[2][3] Он је разрадио пројекат Московског државног универзитета, који носи име по њему.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Михаил Ломоносов је рођен 19. новембар (8. новембар по старом календару) 1711. у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Холмогорија, на далеком северу Русије. Његов отац, рибар, узео је сина да му помаже у раду кад му је било десет година, али је његова жеђ за знањем била неутољива. Оно мало књига што му је било доступно скоро је научио напамет, и видевши да се код куће неће моћи даље образовати, пешке се упутио у Москву.

Прилика се указала кад је имао седамнаест година, и на интервенцију пријатеља примљен је у школу Заиконоспаски. Тамо је врло брзо напредовао, посебно у латинском, и 1734. је послат из Москве у Санкт Петербург. И тамо је запажено његово знање, посебно из физике, и он је био један од младих Руса изабраних да доврше образовање у страним земљама.

Страно образовање

[уреди | уреди извор]

Послат је на Универзитет у Марбургу (Хесе, Немачка), тада један од најважнијих европских универзитета - у време када су универзитети уопште били у одређеном паду - због присуства најеминентнијег немачког просветитељског филозофа тог времена, Кристијана Волфа. Ломоносов је студирао код Волфа, и постао је један од његових личних студената. Ова веза је била утицајна до краја његовог живота.

Најграндијознији ломоносовљев мозаик приказује Полтавску битку.

Док је био у Марбургу, почео је да пише поезију, имитирајући немачке писце; прича се да је посебно ценио Гинтера. Његова Ода освајању Хотина написана је 1739, и привукла је велику пажњу у Петрограду. За време боравка у Немачкој Ломоносов се оженио Немицом и било му је тешко да издржава растућу породицу оскудном и нередовном стипендијом коју је добијао од Санктпетербуршке академије наука, те је одлучио да се врати кући.

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

По доласку у Русију, брзо је постао познат, и постављен је за професора хемије на Универзитету у Санкт Петербургу, где је касније постао и ректор. Жељан да унапреди руско школство, Ломоносов се ангажовао у оснивању Московског државног универзитета (који је касније назван по њему) 1755. Године 1764, постављен је на место државног секретара.[4]

Прихватио материјалистичко схватање природе, био противник теорије o посебним флуидима, као флогистона и електричног флуида која је у то време била прихваћена и допринео је формулисању кинетичке теорије гасова. Сматрао је да је топлота облик кретања, предлагао таласну теорију светлости, и изнео идеју одржања масе. Веровао је да природа константно еволуира и показао органско порекло земље, тресета, угља, нафте и ћилибара.

Ломоносов је био прва особа која је забележила мржњење живе. Мерењем преламања светлости Венере на рубовима Сунца, утврђује да ова планета има атмосферу. Године 1745, је објавио каталог преко 3.000 минерала, а 1760. објаснио настанак ледених брегова. Први је објаснио парагенезу минерала и схватио значај кристалне решетке. Основао је фабрику стакла, која је производила прве мозаике од бојеног стакла изван Италије. Дао је објашњење поларне светлости.

Сматрао да је материја састављена од простијих и сложенијих честица (атома и молекула) које имају дату запремину и између којих владају привлачне силе. Топлоту сматра хаотичним кретањем честица, што је касније потврдила кинетичка теорија. Поставља тезу да су Земљину кору обликовала таложења у морским базенима и вулканске активности. Бавио се применом науке у рударству и металургији.

Увео је принцип актуализма у геологију. У својим радовима тврдио је да Земља није статична и непроменљива, већ је подложна спорим и сталним променама. Геолошки процеси у прошлости одигравали су се исто као и данас. Ломоносов је све процесе поделио на две групе: егзогени процеси (везани за рад спољашњих сила) и ендогени процеси (настали радом сила које делују у унутрашњости Земље). Поред тога тврдио је да је Земљина кора у сталним покретима и поделио их на епирогене и орогене.

Године 1755. је написао граматику која је реформисала руски књижевни језик комбинујући стари црквенословенски са народним језиком. Како би продубио своје књижевне теорије, написао је преко 20 свечаних церемонијалних ода, од којих је најзначајнија Вечерња медитација о божанској раскоши. У каснијим поемама је применио идиосинкратичку теорију да речи које садрже гласове Е, И, ЈУ треба да се користе када се описују нежни предмети, а оне са гласовима О, У, Јери (Ы)- за описивање ствари које могу узроковати страх ("као бес, завист, бол и туга"). Ломоносов је објавио своју историју Русије 1760. године. Ипак, већина његових достигнућа била је непозната изван Русије дуго времена после његове смрти. Умро је у Санкт Петербургу 15. априла (4. април по старом календару) 1765.

Радови

[уреди | уреди извор]
Енглески преводи
  • Lomonosov, Mikhail (1767). A Chronological Abridgement of the Russian History. Translated by J.G.A.F. for T. Snelling. [London, Printed for T. Snelling]. 
  • Lomonosov, Mikhail (1966). Panegyric to the Sovereign Emperor, Peter the Great. Translated by Ronald Hingley in Marc Raeff, ed. Russian Intellectual History: An Anthology. Prometheus Books. ISBN 978-0391009059. 
  • Lomonosov, Mikhail (1970). Mikhail Vasil'evich Lomonosov on the Corpuscular Theory. Translated by Henry M. Leicester. Harvard University Press. ISBN 978-0674574205. 
  • Lomonosov, Mikhail (2012). The Appearance of Venus on the Sun, Observed at the St.Petersburg Imperial Academy of Sciences on May 26, 1761. Translated by Vladimir Shiltsev in "Lomonosov's Discovery of Venus Atmosphere in 1761: English Translation of Original Publication with Commentaries". arXiv:1206.3489 Слободан приступ. 
  • Lomonosov, Mikhail (2012). On the Strata of the Earth. Translation and commentary by S.M. Rowland and S. Korolev. The Geological Society of America, Special Paper 485. ISBN 978-0-8137-2485-0. 
  • Lomonosov, Mikhail (2017). Oratio De Meteoris Vi Electrica Ortis – Discourse on Atmospheric Phenomena Originating from Electrical Force (1753). Translation and commentary by Vladimir Shiltsev. arXiv:1709.08847 Слободан приступ. 
  • Lomonosov, Mikhail (2018). Meditations on Solidity and Fluidity of Bodies (1760). Translation and commentary by Vladimir Shiltsev. arXiv:1801.00909 Слободан приступ. 
Немачки преводи

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Lomonosov". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ Lomonosov, Mikhail (2012). On the Strata of the Earth. Translation and commentary by S.M. Rowland and S. Korolev. The Geological Society of America, Special Paper 485. ISBN 978-0-8137-2485-0. 
  3. ^ Vernadsky, V. (1911) Pamyati M.V. Lomonosova. Zaprosy zhizni, 5: 257-262 (in Russian) [In memory of M.V. Lomonosov]
  4. ^ „„Руски Леонардо“: Михаил Ломоносов, оснивач московског универзитета”. Russia Beyond. Приступљено 23. 1. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Menshutkin, Boris N. (1952). Russia's Lomonosov, Chemist Courtier, Physicist Poet. Princeton: Princeton University Press. ASIN B0007DKTQU. 
  • Crease, Robert (новембар 2011). „Mikhail Who?”. Physics World. 24 (11): 21. Bibcode:2011PhyW...24k..21C. doi:10.1088/2058-7058/24/11/32. 
  • Kutateladze, Semen (април 2011). „The Mathematical Background of Lomonosov's Contribution”. Journal of Applied and Industrial Mathematics. 5 (2): 155—162. S2CID 54612414. arXiv:1104.2783 Слободан приступ. doi:10.1134/S1990478911020013. 
  • Shiltsev, Vladimir (новембар 2011). „Nov. 19, 1711: Birth of Mikhail Lomonosov, Russia's first modern scientist”. APS News. 20 (10). 
  • Shiltsev, Vladimir (фебруар 2012). „Mikhail Lomonosov and the dawn of Russian science”. Physics Today. 65 (2): 40—46. Bibcode:2012PhT....65b..40S. doi:10.1063/PT.3.1438 Слободан приступ. 
  • Crease, Robert (август 2012). „Transit Watching”. Physics World. 25 (8): 16. Bibcode:2012PhyW...25h..16C. doi:10.1088/2058-7058/25/08/25. 
  • Crease, Robert; Shiltsev, Vladimir (децембар 2013). „Pomor Polymath: The Upbringing of Mikhail Vasilyevich Lomonosov, 1711–1730”. Physics in Perspective. 15 (4): 391—414. Bibcode:2013PhP....15..391C. S2CID 120066473. doi:10.1007/s00016-013-0113-5. 
  • C.A. Johnson (јун 1964). „Lomonosov's Dedication to His Russian grammar”. Slavic Review. 23 (2): 328—332. JSTOR 2492939. S2CID 163610178. doi:10.2307/2492939. 
  • Peter Hoffmann: Michail Vasil'evič Lomonosov (1711–1765). Ein Enzyklopädist im Zeitalter der Aufklärung. Frankfurt am Main: Peter Lang, 2011. ISBN 978-3-631-61797-7
  • Norbert Nail (March 2012): Russi intra muros: Studenten aus Sankt Petersburg 1736–1739 bei Christian Wolff in Marburg. Zum 300. Geburtstag des Universalgelehrten Michail Vasil'evič Lomonosov am 19. November 2011. In: Studenten-Kurier 1/2012, pp. 15–19. ISSN 0931-0444
  • Steven Usitalo (2013): The Invention of Mikhail Lomonosov (A Russian National Myth), Academic Studies Press. ISBN 978-1618111739
  • M.W. Lomonossow in Freiberg. Herausgegeben anlässlich der Einweihung des Lomonossow-Hauses in der Freiberger Fischerstraße am 7. Februar 2014 (russisch u. deutsch). Freiberg: TU Bergakademie 2014. (Darin: F. Naumann, Michail Wassiljewitsch Lomonossows Weg in die Wissenschaft; F. Naumann, Das Lomonossow-Haus und seine Geschichte; C. Drebenstedt / B. Meyer, Deutsch-Russische Montanbeziehungen im Wandel der Zeit]. [Russian and German]
  • R.Crease and V.Shiltsev (2017). „Mikhail Lomonosov (1711–1765): Scientist in Politically Turbulent Times”. Il Nuovo Saggiatore. 33 (5–6): 43—56. 
  • Crease, Robert P.; Shiltsev, Vladimir (2018). „Fueling Peter's Mill: Mikhail Lomonosov's Educational Training in Russia and Germany, 1731–1741”. Physics in Perspective. 20 (3): 272—304. Bibcode:2018PhP....20..272C. S2CID 253595120. arXiv:1901.03376 Слободан приступ. doi:10.1007/s00016-018-0227-x. 
  • Материалы для биографии Ломоносова. Собраны экстраординарным академиком Билярским. Санкт-Петербург. В типографии Императорской Академии Наук. 1865
  • История Императорской Академии Наук в Петербурге Петра Пекарского. Том первый. Издание отделения русского языка и словесности Императорской Академии Наук. Санкт-Петербург. Типография Императорской Академии Наук. 1870
  • История Императорской Академии Наук в Петербурге Петра Пекарского. Том второй. Издание отделения русского языка и словесности Императорской Академии Наук. Санкт-Петербург. Типография Императорской Академии Наук. 1873
  • Шевырёв С. П. История Императорского Московского университета, написанная к столетнему юбилею. 1775—1785. — Репринтное издание. — М.: Издательство Московского университета. 1998. ISBN 5-211-03884-3.
  • Любимов Н. Жизнь и труды Ломоносова. Часть первая. Москва. Университетская типография (Катков и К°), на Страстном бульваре. 1872
  • Записки Якоба Штелина. Об изящных искусствах в России. В 2-х томах. — Том I. М.: Искусство. 1990 — О живописи в России; О мозаике; Академия трёх знатнейших художеств; Об архитектуре; Искусство фейерверков; О медальерном искусстве; Письма Якоба Штелина. ISBN 5-210-00122-9 (т. I) (рус.) ISBN 5-210-00147-4.
  • Будилович А. С. Ломоносов как натуралист и филолог. СПб. 1869
  • Русская Виртуальная Библиотека. Михаил Васильевич Ломоносов.
  • Летопись жизни и творчества М. В. Ломоносова. М.; Л.: Наука, 1961.
  • Ломоносов в воспоминаниях и характеристиках современников. Л.: Издательство АН СССР, 1962.
  • Ломоносов: Краткий энциклопедический словарь / Рос. акад. наук; Музей М. В. Ломоносова; Ред.-сост. Э. П. Карпеев. — СПб.: Наука, 1999.
  • Ломоносов: сборник статей и материалов. М.; Л.: Издательство АН СССР, 1940—1961. Т. I—V; М.; Л.: Наука, 1965—1991. — Т. VI—IX.
  • Рукописи Ломоносова в Академии наук СССР: Научное описание / АН СССР; Сост. Л. Б. Модзалевский; Под ред. Г. А. Князева. — М.; Л.: Издательство АН СССР, 1937. — 404 с — (Акад. наук СССР. Труды Архива; Вып. 3).
  • Биографии великих химиков. Редактор К. Хайниг. М.: Мир. 1981 — Перевод немецкого издания: Biographien bedeutender. Eine Sammlung von Biographien. Von eine autorenkollektiv, herausgegeben von dr. Karl Heinig. 4 auflage. Volk und Wissen Volkseigenen Verlag. Berlin. 1977
  • Меншуткин Б. Н. Жизнеописание Михаила Васильевича Ломоносова. М.; Л.: Издательство АН СССР, 1947
  • Меншуткин Б. Н. М. В. Ломоносов. М.; Л.: ГИЗ, 1925.
  • Кудрявцев, Борис Борисович (1950). Михаил Васильевич Ломоносов. 1711–1765: Его жизнь и деятельность. М.: Гостехиздат. 
  • Кудрявцев, Борис Борисович (1955). М. В. Ломоносов. М.: Учпедгиз. 
  • Павлова Г. Е.; Фёдоров А. С. (1988). Михаил Васильевич Ломоносов (1711–1765). Mосква: Наука. 
  • Серман И. З. Неизданный конспект М. В. Ломоносова «Трактата о возвышенном» Псевдо-Лонгина в переводе Н. Буало // XVIII век. — СПб., 2002. — Сб. 22 . — С. 333—346.
  • Сидоров Н. И. Из истории мозаических составов М. В. Ломоносова // Известия Академии наук СССР. VII серия. Отделение физико-математических наук, 1930, № 7, C. 679—706
  • Павлов А. П. Значение Ломоносова в истории почвоведения. — Почвоведение, 1912.
  • Крупеников И. А. Ломоносов о почве и земледелии: (К 275-летию со дня рождения). — Почвоведение, 1986. № 9.
  • Качалов Н. Н. Стекло. М.: Издательство АН СССР. 1959
  • Каталог художественных произведений с изображениями Михаила Васильевича Ломоносова из собрания Московского университета // Сост. Е. В. Зименко, Г. А. Широкова. Под. ред. А. П. Лободанова. — М.: Издательство МГУ, 2011. — 88 с.; ил.
  • 275 лет Санкт-Петербургскому государственному университету. Летопись 1724—1999. — СПб.: Издательство СПбГУ, 1999. ISBN 5-288-02146-5.
  • Кусов В. С. Неоконченные работы М. В. Ломоносова по картографированию России // Вестник Моск. университета. География, 1989. № 1. С. 37—44.
  • Главное здание Академии Наук в Санкт-Петербурге (историческая справка). К 250-летию Российской Академии наук. Санкт-Петербург: Европейский Дом. 1999. ISBN 5-8015-0024-3.
  • М. В. Ломоносов и елизаветинское время / Авт.-сост. Н. Ю. Гусева. — СПб.: Издательство Государственного Эрмитажа, 2011. — 596 с., ил., 1500 экз., ISBN 978-5-93572-417-7.
  • Абрамзон Т. «Ломоносовский текст» русской культуры: Избранные страницы. — М.: ОГИ, 2011. — 240 с., 100 экз., ISBN 978-5-94282-652-9.
  • Фомин, Вячеслав Васильевич (2006). Ломоносов: Гений русской истории. Рецензенты: член-корр. РАН А. Н. Сахаров, д-р ист. наук М. Г. Вандалковская, д-р ист. наук С. В. Перевезенцев; Институт российской истории РАН. М.: Русская панорама. ISBN 5-93165-133-0. 
  • Слово о Ломоносове. Сост. и отв. ред. В. В. Фомин. М.: Русская панорама. 2012. ISBN 978-5-93165-283-2. 
  • Steven Usitalo (2013): The Invention of Mikhail Lomonosov (A Russian National Myth), Academic Studies Press. ISBN 978-1-61811-173-9.
  • Васильев Ю. А. Михаил Васильевич Ломоносов как зиждитель и подвижник российского историописания

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаил_Ломоносов&oldid=28705164”